Авијарна инфлуенца (птичји грип) је са својим високопатогеном сојем годинама уназад присутан у Европи и свету са разним потиповима вируса и карактеристикама болести, како код живине, тако и у дивљој популацији у континуитету.

Ова заразне болест живине и дивљих птица је нарочито ескалирала у последњих неколико година, када је услед ширења вируса у промету у домаћој популацији и на комерцијалним фармама живине и птица изазвао огромне економске штете као последица сузбијања болести, тако и велике губитке услед посредних рестриктивних мера у погледу забране и ограничења промета живине и птица, јаја, меса и производа од живине, које се примењују на у случају појаве АИ на погођеном подручју.

Додатну опасност представља чињеница да је у већини жаришта дијагностикован сој вируса потипа H5N1, који је зооноза, па се може пренети на људе који долазе у контакт са оболелом живином и птицама.

Поређења ради, у Србији се епизоотиолошка ситуација у односу на Европу може сматрати стабилном у последњих неколико година.

Током 2021. Године авијарна инфлуенца је укупно потврђена у 7 округа (Западно-бачки, Северно-бачки, Јужно-бачки, Северно-банатски, Јужно-банатски, Рашки и град Београд) на 13 жаришта (10 код дивљих птица и три код живине).

У 2022. години, први случај је потврђен 11. jануара, а последњи 24. новембра у Сремском округу код дивљих птица, а болест је укупно дијагностикована такође у 7 округа (Западно-бачки, Северно-бачки, Средње-банатски, Северно-банатски, Јужно-бачки, Јужно-банатски, Сремски), на 10 локација, од чега 7 код дивљих птица и на три сеоска газдинства код живине, у близини водених површина, у северном делу земље, односно у свим административним окрузима на подручју Војводине.

На територији Републике Србије до сада није забележен ниједан случај АИ код живине на комерцијалним фармама. Узрок појаве болести је потицао од присуства дивљег соја вируса, односно његовог ширења у непосредном окружењу.

У оквиру заражених и угрожених подручја проглашених решењем у складу са посебним прописима, која се установљавају на територији полупречника од најмање 3км (заражено подручје) и најмање 10 км (угрожено подручје) од зараженог газдинства/случаја, спроводе се прописане мере, које између осталог обухватају нешкодљиво уклањање живине/птица на зараженим газдинствима, попис и здравствени надзор живине на свим газдинствима и фармама у оквиру ових подручја, као и одређене рестриктивне мере у виду привремене забране или ограничења промета живине и птица, јаја, меса од живине и производа живинског порекла.

На воденим стаништима као потенцијално угроженим подручјима, континуирано се врши контрола здравственог стања и дијагностичка испитивања кроз мотрење дивљих птица на њиховим стаништима у оквиру мониторинга на вијарну инфлуенцу.

Са појавом болести АИ у нашој земљи, у складу са Правилником о утврђивању Плана управљања кризним ситуацијама (Кризним планом) Управа за ветерину је донела решење о образовању регионалних и локалних кризних центара за праћење кретања и контролу заразне болести авијарна инфлуенца на подручју целе територије Републике Србије, који обједињују активности свих ветеринарских стручњака из ветеринарских института, ветеринарске инспекције, ветеринарских станица, ловних организација и орнитолошких активиста и лица у надлежности локалне самоуправе.

Стручни аспект има за циљ контролу здравственог стања дивљих птица и живине, одређивање зона појачаног надзора, укључујући пријемчиву популацију живине на свим газдинствима у идентификованим ризичним подручјима, као и клиничка и дијагностичка испитивања узорака у случају сумње на појаву болести авијарна инфлуенца.

С обзиром да се вирус птичјег грипа најчешће преноси преко дивљих птица, од којих поједине врсте могу бити носиоци (резервоари) без видљивих симптома, нарочито у зимским месецима, односно у периоду интензивне миграције, степен ризика од ширења птичјег грипа није могуће проценити и због непредвидивости преношења вируса не може се искључити.

Спровођење активног и пасивног надзора, односно контроле здравственог стања живине у потенцијално ризичним подручјима близу водених површина са дивљим птицама, затварање живине у објекте, спречавање директног и индиректног контакта између дивљих птица и живине и подизање биосигурносних и хигијенских мера на газдинствима су основне превентивне мере које се предузимају у циљу спречавања појаве и ширења ове заразне болести.

Од суштинског је значаја да се због изузетне патогености вируса АИ, који се одликује великом стопом обољевања и смртности и који може изазвати велике штете у живинарској производњи, због озбиљности претње од појаве нових жаришта, све релевантне структуре активно укључе у активности спречавања ширења болести.

Становништво и власници живине се редовно обавештавају о појави и симптомима болести птичјег грипа путем медија и других средстава информисања, као и потребним поступцима у случају примећене промене здравственог стања код живине или птица које је праћено повећаним угинућима, како би се благовремено обратили ветеринару и пријавили сумњу на болест ради предузимања даљих неопходних мера.